Moj najveci izazov je da pomognem nekom drugom u onom sto najvise zelim za sebe. Posto sam covek i kao takva umem biti sebicna a pomaganje mi ponekad ide malo teze.
Ovo vreme u kojiem zivim ne razume tu rec ,, Poklon'' svi misle samo na materiju. Ali da li ona nama moze da pomogne uopste toliko koliko svi ocekuju?,, Ako dobijem na lutriji, bicu najsrecniji covek !" Da li je to tako? Da li mozes novcem da kupis ljubav, srecu i zdravlje?... Ne, ne mozes. Stoga mislim da novac nije od presudnog znacaja. Ne kazem sad da treba da dajemo sve sto imamo drugima, jer to je cesto glumatanje a ne iz srca. Kada kazem poklon mislim najvise na vreme. Kada potrosim vreme da nekom napravim poklon, ma kakav da je, ja sam u to unela ljubav i svoju kreativnost. Kada poklanjam osecam se velicanstveno, ali ne kao sazaljenje, nego se radujem tudjoj sreci koja ce se pojaviti nakon otvaranja poklona. Poklon je prosto receno DAR IZ SRCA .
Ali bez obzira na to, uvek sam se pitala zasto je ljudima toliko tesko da pomognu drugima bez obzira da li oni to zele ili ne. Pomazu oni, ali kako? Pa tako da se prave vazni i da sebi dizu vrednost. To nije prava pomoc jer je iz interesa. Da li ste zaboravili kako se pomaze iz srca?
Da vas podsetim :
Napravis lep osmeh, zazelis da napravis magiju i prepustis se kreaciji.
Izazivam vas da sada u ovim lepim danima barem nekom pomognete, prijustite svome srcu takvo zadovoljstvo... Verujte mi na rec, srce ce vam procvetati.
