Rat koji se dešavao u meni sprečavao je da brodić ljubavi pristane u luku u kojoj je već dugo bio očekivan. Toj luci je bila potrebna svetlost ali brod ne bi nikad stigao u luku I osvetlio mi život da nije bilo jedne vile koja se pojavila kao najmisterioznija svetlost. Pogurala je mene i moj brodić.. Bila je vrlo tajanstvena, Čudna i znala je svaki delić mog života…Priče koje mi je govorila o ljubavi i o njenoj vaznosti su bile magične, ispunjene iskricama nežnosti i svetlucavim mrvicama koje su donosile mom umu jasnu sliku svakog predela o kojoj mi je ta moćna vila pricala. Ali u jednoj od tih priča se izgubila I morala sam je naći.. Tražila sam je svuda, u snovima, u masti i u svakoj knjizi. Ali od nje nije bilo nikakvog traga. Onda su mi sve priče postajale iste i ni jedna mi nije bila lepa bez moje vile. Ne znadoh gde više da je tražim pocela sam odustajati. Vreme je brzo prolazilo i ja sam je polako zaboravljala. Ali jedne noći kad je bio prelaz izmedju zime u proleće u moj se san nečujno uplela svetlost, koju sam pratila kroz ceo bajkoviti svet I na kraju me je odvela u šumu. Odjednom sam primetila da sam u zemlji o kojoj mi je vila uvek pričala, bila sam u Srcanoj zemlji. Sve je izgledalo stvarno I tako očaravajuće.. Boje su bile drečave, sve je bilo srcano, ljudi u Srcanoj zemlji su živeli u ljubavi...Netaknuta priroda mi je narocito skrenula pažnju. Ogroman broj neobičnih biljaka I životinja. Jedna od mojih najvećih želja se ispunila, a to je da imam ljubimca. Dok sam tako pratila stazu prišlo mi je jedno kučence. Oci su mu bile zelene a sam po sebi licio je na medu pa sam ga tako I nazvala. Bilo je vrlo zanimljivo u Medinom društvu. Bila sam vrlo iznenadena otkrivsi da on moze da govori. On je bio vrlo pametno kučence. Naše želje I mišljenja su bile iste. Put napravljen od liciderskih srca nas je doveo do palate. Takvu palatu ne vidoh nikad, čak ni u najlepšim i naj maštovitijim bajkama koje sam cula..Meda mi je pokazivao lepote palate I bio moj vodič. Palata je bila napravljena od vatre ali ne od vatre koja te moze opeći nego, bolje rečeno, od kamena hladne vatre. Crepovi su bili od najraznovrsnijih kristala I polu-dragog kamenja. A tek prozori I vrata, pa to je bio kao slag na torti. Nikad nisam videla predmete od slatkisa a prozore su krasile zavese načinjene od oblaka koje su spojene zlatnim nitima. Ali sve to bilo je u obliku srca. Ostala sam bez daha ušavši u palatu. Moju dobrodošlicu je samim svojim prisustvom uvećala moja draga Vila. Bila sam presrećna videvši je ponovo. Zajedno sa Medom krenula sam sa Vilom u njene odaje. Tamo smo se modirale I pravile razne kerefeke.. Ludo smo se zabavljale. Dala mi je poklon. Srebrnu ogrlicu na kojoj pise ,, LOVE “ a na nju je bio zakacen plavi Kristal u obliku srca, ali to nije sve u kutiji za poklon je bila prelepa posveta :,,Tebi koja si moj zivot ucinila carobnim, ljubav je najveca carolija a ti najveca carobnica, znam da ces znati da carolijas jer ti bas znas da volis, Volim te sada, uvek, I kad budes mislila da ne, I tada I zauvek, ma I dan vise.” Pročitavši to zaplakala sam i čvrsto zagrlila vilu, ali odjednom je upitah :,, Ti si meni dala ovako lep i skup poklon , a ja tebi sta sam poklonila? Ništa..“ ,, Nije vazna materijalna vrednost poklona. Vazna je svrha koja se postize poklanjanjem, a meni je to je tvoj osmeh. A sto se tice poklona ja sam ga od tebe vec dobila. Samo tvoje prisustvo je za mene moj najveci poklon !! Rece vila i uhvati me za ruku. Vec je kasno vreme je da podjes i nadam se da ces se opet vratiti, Ima toliko stvari koje ti zelim pokazati izrekla je vila vrlo radosnim glasom. Nisam htela da idem i to sam joj rekla. Vrlo me je iznenadilo to sto me je sa Medom poslala u ogromnu sobu i dala mi da prespavam iako sam trebala otici kuci. Mogla sam poneti koliko god hocu majica i cipela.. Ja sam se tako duboko u noc isprobavala i na kraju je vila dosla kod mene i otpevala mi uspavanku kao i savaki put kad smo se druzile, nakon toga zaspala sam cvrstim snom. Odjednom sam se trgla. Bila sam u svojoj sobi u maminom narucju. Cudno je sve to jer sam do sad ceznula za mojom Vilom a sad sam shvatila da je u stvari ta prelepa vila moja majka. I to nije bila obicna besmislica jer kad sam se okrenula oko sebe videla sam megicne mrvice svuda oko nje i po sobi kao i one koje sam videla u srcanoj zemlji. Nisam vise nikad videla moju Vilu niti Medu ali su mi ostali u secanju. Nezno sam zagrlila mamu i nastavila da spavam.
Mia
Нема коментара:
Постави коментар