Izlaz iz konflikta

• Ponekad dođe do svađe između ljudi. Svađu možemo definisati kao neslaganje mišljenja, ali može biti i kompleksnija stvar. ...

• Ne kažem da sad na svaku ,,loptu'' treba vratiti ali ne treba dozvoliti da se poigravaju sa vama, uskraćuju prava ili vam govore šta treba da radite. Treba naučiti na lep i fin način da kažete da ga ne uvredite ali da mu ,,začepite usta''. Nemojte da izdajete sebe.
• Ima onih koji će početi da vređaju, ali to je loše za njih jer time samo pokazuju njihovu slabost, da se u tom trenutku užasno osećaju i da im treba neka ,,krpa'' na koju će se isprazniti. Ne dozvolite da im budete krpa.
• Jedna rečenica je dovoljna da kažete njome sve. Ali da biste vi mogli da odgovorite kako hoćete a da usput budete mirni treba da budete TU. Um je tu beskoristan i može jedino da odmogne. Udah, izdah i obratite pažnju na čula. To je najbolje što možete uraditi u trenutku kad vam preti neka neprijatnost. Jer kad se usresredite na slušanje (Pr.) nemoguće je da imate misli. Probajte i sami i uverite se.
• Dovoljno je da kažete samo : 

          '' Sve što mi misliš neka je tebi,

            sve što ti mislim neka je meni. ''

Takvom rečenicom ste vi ti koji određujete ritam igre i tu samo stavljate tačku jer posle te rečenice ništa što vam kaže neće imati smisla.
( Mogu se samo zahvaliti mojoj MAJCI što je na mene prenela ovo znanje. Hvala mami koja me je naučila, i još me uči, o životu i ljubavi  )
MIA 

Svetogorski dani i noći

Jesi li nevidljivom sličan? Srodan bićima što se vide samo u duhu? Ili te gospodar svemira poznaje po telu od kojeg si sazdan? Da li si predodređen znanju? Radoznao da preuzmeš sve što se prenosi njegovim velikim dlanom. Ali dlan se pokreće jednom malom rukom.
                                                                       * * * 
Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime. I kao što moje ime nije samo moje tako ni tvoje ime nije samo tvoje, nego je razdeljeno u sveopštost i nalazi se u svakom slovu. I slovljenju. I oslovljavanju. Eto nas sa tobom u imenu.
                                                                        * * *  
Ne kažem da sam te odgonetnuo. Ali nisam ni tvoje ime odrurnuo u nemogućnost. Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obnavlja.
Miodrag Pavlović  

♥ Život Ljubavi ♥

Živela je jednom davno devojka koja se zvala Ljubav. Iako joj roditelji nisu bili kralj i kraljica nju su svi voleli, a naročito kralj te zemlje Veroslav. Imala je sestru Sreću, tad su njih dve imale 17 godina. Pošto on nije imao naslednika održao je popis mladih devojaka koje bi mogle da vode carstvo kad on umre. Nadao se da će se i Ljubav prijaviti i molio se da ona pobedi. Tako je i bilo, Ljubav je pobedila. Ali na nesreću učestvovala je i Sreća, koja je postala ljubomorna jer ona nije pobedila ...

Prolazile su nedelje i meseci a planovi koje je kuvala Zavist su svaki put propadali pored tolike ljubavi koju je u sebi nosila Ljubav. Počela je da se oseća usamljeno i počelo je da joj nedostaje ona stara Sreća koja je bila pre. Želela je da zadobije poverenje građana i da pokaže da je i ona dobra kao i njena sestra Ljubav, ali joj to nije pošlo za rukom jer su svi mislili da je to još jedan zao plan kako bi svrgla Ljubav sa prestola. Na kraju joj niko nije dao šansu. I konačno posle toliko truda krenula je da odustaje sve dok jednog suncanog
dana, Zavist nije odlučila da zamoli sestru da joj pomogne. Ljubav nije ocekivala da ce joj se sestra izvinjavati. Zavist je rekla ”: Žašto mene niko ne voli ”? Na to joj je rekla Ljubav ” Naprotiv, svi te volimo, ali kao Sreću a ne kao Zavist.” Zavist je molila Ljubav da joj pokaže kako da postane ono što jeste, Sreća. Idućeg dana je počela prva lekcija :

• LEKCIJA 1  ♥

•  Da bi te cenili ponašaj se prirodno i pokazuj emocije

•  Ako ti u početku ne ide ne odustaj, budi istrajna. 

•  Ako ti je put zakrčen ne idi oko njega neko ga raskrči !

U početku Zavist nije razumela 3. zadatak... Jednom su se srele u bašti pa joj je Ljubav, na miran način objasnila šta je time htela da joj kaže.,, Ako imaš problem, ne dopusti da postaje sve veći nego ga reši na start-u. Život je vaša reka a svaki problem jedan balvan, a ako ga ne sklonite na vreme nabacuju se novi i novi a onda se napravi brana i zaustavi vašu reku...''

Kad je Zavist shvatila treći zadatak odlučila je da se popravi... Prošao je jedan mesec i Zavsist je povratila svoje staro ime. Kraljica Ljubav se venčala. Pošto je Ljubav bila prezauzeta oko muža, Sreća se osećala zapostavljeno. Da ne bi napravila opet grešku Sreća je odlučila da priča sa svojom sestrom.,, Zašto svi oko mene imaju sreću a ja je nemam a još se zovem Sreća?'' ,,Ti imaš onoliko sreće koliko je prizoveš I iskreiraš, to nema nikakve veze sa tvojim imenom. Mama ti ga je dala jer si ti  njena sreća'' rekla je kraljica. 

• LEKSIJA 2 ♥

•  Ako je neko u tvom prisustvu  srećan, ne treba biti ljut jer ti nemaš sreću. Već je imaš, ako toj osobi priđeš i raduješ se sa njom.

 Uspela je da Sreći objasni i na veliko iznenađenje, sve je razumela! Nije prošlo ni dve nedelje a Sreća se znatno poboljšala, u svakom smislu. ... Prošlo je dosta godina od kad se Sreća popravila, sada vlada jednim delom kreljevstva, ima muža i svoju porodicu. Svi  žive u ljubavi i sreći. Sreća ima ćerku Mir-u, a Ljubav  Smeh.
Mia

Put oko sebe

Rat koji se dešavao u meni sprečavao je da brodić ljubavi pristane u luku u kojoj je već dugo bio očekivan. Toj luci je bila potrebna svetlost ali brod ne bi nikad stigao u luku I osvetlio mi život da nije bilo jedne vile koja se pojavila kao najmisterioznija  svetlost. Pogurala je mene  i moj brodić.. Bila je vrlo tajanstvena, Čudna i znala je svaki delić mog života…Priče koje mi je govorila o ljubavi i o njenoj vaznosti su bile magične, ispunjene iskricama nežnosti i svetlucavim mrvicama koje su donosile mom umu jasnu sliku svakog predela o kojoj mi je ta moćna vila  pricala. Ali u jednoj od tih priča se izgubila I morala sam je naći.. Tražila sam je svuda, u snovima, u masti  i u svakoj knjizi. Ali  od nje nije bilo nikakvog traga. Onda su mi sve priče postajale  iste i ni jedna mi nije bila lepa bez moje vile. Ne znadoh gde više da je tražim pocela sam odustajati.  Vreme je brzo prolazilo i ja sam je polako zaboravljala. Ali jedne noći kad je bio prelaz izmedju zime u proleće u moj se san nečujno uplela svetlost, koju sam pratila kroz ceo bajkoviti svet I na kraju me je odvela u šumu. Odjednom sam  primetila da sam u zemlji o kojoj mi je vila uvek pričala, bila sam u Srcanoj zemlji. Sve je izgledalo stvarno I tako očaravajuće.. Boje su bile drečave, sve je bilo srcano, ljudi u Srcanoj zemlji su živeli u ljubavi...Netaknuta priroda mi je narocito skrenula pažnju. Ogroman broj neobičnih biljaka I životinja. Jedna od mojih najvećih želja se ispunila, a to je da imam ljubimca. Dok sam tako pratila stazu prišlo mi je jedno kučence. Oci su mu bile zelene a sam po sebi licio je na medu pa sam ga tako I nazvala. Bilo je vrlo zanimljivo u Medinom društvu. Bila sam vrlo iznenadena otkrivsi da on moze da govori. On je bio vrlo pametno kučence. Naše želje I mišljenja su bile iste. Put napravljen od liciderskih srca nas je doveo do palate. Takvu palatu ne vidoh nikad, čak ni u najlepšim i naj maštovitijim bajkama koje sam cula..Meda mi je pokazivao lepote palate I bio moj vodič. Palata je bila napravljena od vatre ali ne od vatre koja te moze opeći nego, bolje rečeno, od kamena hladne vatre. Crepovi su bili od najraznovrsnijih kristala I polu-dragog kamenja. A tek prozori I vrata, pa to je bio kao slag na torti. Nikad nisam videla predmete od slatkisa a prozore su krasile zavese načinjene od oblaka koje su spojene zlatnim nitima. Ali sve to bilo je u obliku srca. Ostala sam bez daha ušavši u palatu.  Moju dobrodošlicu je samim svojim prisustvom uvećala moja draga Vila. Bila sam presrećna videvši je ponovo. Zajedno sa Medom krenula sam sa Vilom u njene odaje. Tamo smo se modirale I pravile razne kerefeke.. Ludo smo se zabavljale. Dala mi je poklon. Srebrnu ogrlicu na kojoj pise ,, LOVE “ a na nju je bio zakacen plavi Kristal u obliku srca, ali to nije sve u kutiji za poklon je bila prelepa posveta :,,Tebi koja si moj zivot ucinila carobnim, ljubav je najveca carolija a ti najveca carobnica, znam da ces znati da carolijas jer ti bas znas da volis, Volim te sada, uvek, I kad budes mislila da ne, I tada I zauvek, ma I dan vise.” Pročitavši to zaplakala sam i čvrsto zagrlila vilu, ali odjednom je upitah :,, Ti si meni dala ovako lep i skup poklon , a ja tebi sta sam poklonila? Ništa..“ ,, Nije vazna materijalna vrednost poklona. Vazna je svrha  koja se postize poklanjanjem, a meni je to je tvoj osmeh. A sto se tice poklona ja sam ga od tebe vec dobila. Samo tvoje prisustvo je za mene moj najveci poklon !! Rece vila i uhvati me za ruku. Vec je kasno vreme je da podjes i nadam se da ces se opet vratiti, Ima toliko stvari koje ti zelim pokazati izrekla je vila vrlo radosnim glasom. Nisam htela da idem i to sam joj rekla. Vrlo me je iznenadilo to sto me je sa Medom poslala u ogromnu sobu i dala mi da prespavam iako sam trebala otici kuci. Mogla sam poneti koliko god hocu majica i cipela.. Ja sam se tako duboko u noc isprobavala i na kraju je vila dosla kod mene i otpevala mi uspavanku kao i savaki put kad smo se druzile, nakon toga zaspala sam cvrstim snom. Odjednom sam se trgla. Bila sam u svojoj sobi u maminom narucju. Cudno je sve to jer sam do sad ceznula za mojom Vilom a sad sam shvatila  da je u stvari ta prelepa vila moja majka. I to nije bila obicna besmislica jer kad sam se okrenula oko sebe videla sam megicne mrvice svuda oko nje i po sobi kao i one koje sam videla u srcanoj zemlji. Nisam vise nikad videla moju Vilu niti Medu ali su mi ostali u secanju. Nezno sam zagrlila mamu i nastavila da spavam.
Mia

Životna istina

 ,, Od početka vremena, ljudi su pokušavali da promijene svijet kako bi mogli biti srećni. Ovo nikad nije funkcionisalo, jer je to naopaki prilaz problemu. Ono što nam Rad daje je način da promijenimo onoga koji projektuje – um, a ne ono što je projektovano. To je kao kad imate komad tkanine na projektorskom objektivu. Mi mislimo da je da je greška vani i pokušavamo da promijenimo ljude, ko god da naiđe vidimo istu grešku. Međutim, beskorisno je pokušavati mijenjati te projektovane slike. Jednom kad shvatimo gdje je tkanina, možemo da očistimo sam objektiv. Ovo je kraj patnje i početak radosti

Poređenje sebe ili onoga što radite sa drugima nije konstruktivno. Ali ako jednostavno primijetite ono što drugi ljudi rade i učite iz toga, to može biti iskustvo neprestanog ličnog rasta. A i drugi će biti privučeni vama ako volite ono što radite; privuće ih ta autentičnost. Tada će kvalitet svih i svega u vašem poslu početi da raste. Mi pomažemo jedni drugima da rastemo. ''

Byron Katie

Himna ljubavi

,, Ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje ječi, ili kimbal koji zveči. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu vjeru da ga i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi.
Ljubav dugo trpi, blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne čini što ne pristoji, ne traži svoje, ne razdražuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu  se nada, sve trpi.
Ljubav nikad ne prestaje, dok će proroštva nestati, jezici će zamuknuti, znanje će prestati. Jer djelimično znamo, i djelimično propovjedamo; A kada dođe savršeno, onda  će prestati što je djelimično. Kad bijah dijete, kao dijete govorih, kao djete mišljah, kao dete razmišljah; a kada sam postao čovjek, odbacio sam što je djetinjsko. Jer sad vidimo kao u ogledalu, u u zagonetki, a onda ćemo licem u lice; sad znam djelimično, a onda ću poznati kao što bih poznat.
A sada ostaje vjera, nada, ljubav, ovo troje; ali od njih troje najveća je LJUBAV.''
Prva poslanica svetog apostola Pavla Korinćanima..

Lepota duše

 

Jedna  od stvari koju ljudi ne razumeju je  LEPOTA  DUŠE !!! 

Ima jedna priča o princezi i patuljku koja glasi ovako :
Živela  je jednom davno jedna predivna princeza, ali avaj, bila je ohola i gorda, mrzela je ljubav i sve lepo. A sa druge strane šume je živeo jedan ružan patuljak, ali on je bio najljubavnije stvorenje u šumi. Svima je pomagao kad je i kolilo mogao,  imao je takođe puno prijatelja. Jednog letnjeg sunčanog dana princeza se šetala šumom sa slugama, ali pošto nije bilo po njenom ona je pobegla od njih i izgubila se. Na njenu sreću srela je patuljka, u početku ga je odgurivala od sebe a on bi joj  svaki put odgovarao ": Lepa princezo, možda nisam dostojan tebe, ali ako ti je potrebna pomoć možes da dođes kod mene u goste !" Pošto nije imala drugog izlaza a počeo je pljusak pristala je. Upoznao ju je sa celom svojom skromnom kolibicom i pokazao joj je njenu sobu dok bude bila kod njega. Princeza je bila umorna i odmah  je zaspala. Dok je ona spavala patuljak se čuo sa  njenim ocem ( kraljem ) i rekao da je kod njega i da je na sigurnom. Otac  ga je zamolio da je nauči da voli i da bude zahvalna onim što ima. Patuljak je bio mudar i na njegovu molbu rekao :
" Ne mogu je ja to naučiti,  mora da shvati sama da je ljubav lepa, i da se upozna sa svojom  dušom, onda ce moći da se promeni.” Sutradan je patuljak video princezu kako plače i kako je njena haljina pocepana. Nije mu bilo žao što se to desilo, pa ju je zapitao a ona mu je odgovorila: " Patuljče kako to, ti si jako ruzan ali imas poštovanje drugih i imaš puno prijatelja, a ja, koja sam princeza i koja sam najlepša u kraljevstvu nemam nikoga ?" Objasnio joj je patuljak da je ona ohola i gorda, i da takodje ne voli  ljubav i sve lepo. Molila ga je da joj pomogne i izvinjavala mu se što je bila bezobrazna prema njemu. Patuljak je odlučio da joj pomogne.
    LEKCIJA 1.    
   1. Da bi se popravila treba da oprostiš sebi,
   da popričas sa svojom dušom
   2. Da poštujes druge i ceniš njhove savete
   3.  Da pomogneš nekom ako mu je potrebna pomoć
   4.  Da ostvaruješ prijateljstva 
I tako su počela prva predavanja. Patuljak se potrudio da sve bolje razume i napravio je nekoliko testova da vidi da l’  je razumela.  Stvarno se popravila posle nedelju dana.
     LEKCIJA 2.               
  1.   Ne želi previše, nauči se da budeš skromna
  2. Budi srećna i malim znakom pažnje
  3. Raduj se životu i svakom izlasku sunca
   4. Raduj se svakom vremenu koje ćes provesti sa svojim dragim osobama
I posle 5 dana ona je bila sasvim druga osoba. Patuljak je bio zadovoljan i rekao joj da ima samo još  jedna ali najteža lekcija. Princeza je bila beskrajno zahvalna patuljku i svakim danom pokazivala  sve više interesovanja da savlada sve svoje mane. I poslednja lekcija počinje ...
     LEKCIJA 3.     
   1. Neguj mir u sebi
   2. Budi staložena
   3. Kontroliši svoje pokrete
   4. Neguj lepe misli u sebi
   5. Veruj u sebe i u svoje kvalitete
   6. U svom srcu neguj cvet lepih emocija
    i  NE LAŽIIII
 
,, Ja ti u ovoj lekciji ne mogu pomoći ovo je stvar tvog prihvatanja "  rekao je patuljak. Završni ispit je polozila 5.00 i bila je sasvim druga osoba. Vratila se kod svog oca u kraljevstvo i na kraljevo iznenađenje video je mnogo  mirniju i drugačiju ćerku. Bio je do neba zahvalan patuljku.  Kad je princeza otišla da mu se zahvali na dobroprimstvu i savetima on ju je zaprosio i na njegovo iznenađenje ona je odmah pristala. Kralj tekodje nije imao ništa protiv. Venčanje je bilo za nedelju dana i na kraljevo i princezino iznenađenje patuljak se pretvorio u predivnog princa. I tako su živeli srećno do kraja ljubavnih, divno dugih života i divnom decom do divnog kraja života.
 Volite i vi sebe !!  
!!!!!! OTKRIJTE SEBE I SVE SVOJE TAJNE !!!!!
 Mia