Različitost

Svi smo različiti kad se rodimo.. Naravno i tokom celog našeg života, ali neki ljudi vole i žele da budu poput poznatih ili svojih prijatelja, što je pogrešno. Jer ipak je:
OD BOGA DAR BITI  DRUGAČIJI
Koji god da talenat imaš, iskoristi ga jer si to TI. Ne moraš ti da voliš sve što i tvoji prijatelji jer to upravo pravi razliku između kopije i originala.
Da li ćeš da budeš kopija ili original ?

Život

Samo sam ustala... Dan je protekao stvarno super i uživala sam u njemu... Bez reči, bez razmišljanja stojim sad već pred prozorom i divim se zalasku sunca. Ali ipak nisam tu. Odlutala sam u bezmerje misli koje su kao vodopad počele navirati u mojou glavu. Ali smeškam se…Majka je ušla u sobu. Snažno sam je zagrlila. Oči su joj sijale i videla se ljubav kako isijava iz nje. Ona ju je uvek lako odašiljala ka meni. Jednom rečju, ona je ljubav. A reći da ne shvatam ljubav samim tim izreknem da i nju ne razumem. Ponekad se pitam odakle mamama tolika ljubav? Shvatila sam da je ona nešto posebno, ona je kao cvet krhka i nežna a sa druge strane je ipak i nešto grubo. Dovela me je u situaciju da razmišljam koliko je važan ovaj zivot. Jer ipak živim sad. Sada je sve i sve je sada a da ništa drugo stvarno ne postoji. Jer sve što je bilo je prošlo i nikad se neće vratiti, a ono sto će biti.. Na to se ne treba obazirati jer ima toliko puno kombinacija koje nam život može odrediti. Odlučila sam da pratim sebe jer druge stvari mi ne donose uspeh. Imala sam stvarno pogrešne statvove što se tiče života.. Al ipak, došla je ona kao svetlost i probudila me, pokazala mi je pravi put. Ali grešim, naravno, čovek sam ljudski je grešiti. Nisam savršena, niti postoji takva osoba, al' ipak se trudim i težim ka tom nečem, što se zove svest ... Nadam se da ćemo se jednom sresti u svesti, a do tada vam želim srećan put.. Nadam se da ćemo se brzo sresti. A do tada, do tada će proći puno vremena, jer ipak je najviše vremena potrebno da upoznaš sam sebe..

Život je igra

Kako da ti kažem sve a da razumeš srcem, da Um ostaviš u svesnosti tako da ga možeš posmatrati? Kako? Pa zar mi ne možeš pomoći da to otkrijem? ... Ja sam mala naspram života i naspram NJEGA. A znaš li ko je On? Pa kako je moguće da ne znaš? On je sve, On je svest rođena iz čiste ljubavi rešena da svoju ljubav širi. Dao nam je život i mogućnosti ali kako ti možeš znati to? To niko ne može da zna. Jer o tome znanje ne postoji. O tome se može reći tek kada se povežeš u to beskrajno plavetnilo i u svest. E tek tad možeš znati i delimično razumeti NJEGA jer ga niko ne može skroz odgonetnuti. Kao što rekoh On nam je dao život, osećanja. Dao nam je ljubav, ali je na nama da odlučimo šta ćemo dalje u životu da radimo i kako ćemo, i da li ćemo uopšte, da širimo tu ljubav. Tvoj je izbor podjednako kao moj ... Svako je različit ovde dole. Dao nam je različitost da bi se mogli prepoznati u sebi i da bi bili bliži njemu. Sto više otkrijete svoju posebnost i različitost to ste bliži sebi a samim tim i njemu ... Ne mogu, a verujem da ne možeš ni ti reći da ne znaš sta je ljubav. Jer ako to kažeš samim tim govoriš da ne razumeš NJEGA i da ne razumeš svoju majku. Tata je, naravno, isto vrlo važan član porodice, al majka je majka. Ja volim i jedno i drugo al' uvek sam bliža njoj nego njemu. Bliska sam sa svima, što bi i ti trebalo da osvestiš. Jer ipak svako je ljubav i samim tim smo svi povezani. Al ipak sve je stvar odabira. A ja biram da budem ljubav, nadam se da ćete i vi to odabrati jer ipak život je lepši kad se živi nego kad ideš kroz njega bez ikakvog okreta i zastoja. Život nije samo prav put, život je igra u kojoj ti zajedno sa ljubavi  treba da budeš glavni lik a ne tvoj um ... Pažljivo birajte, jer svaki odabir ima svoje posledice a one mogu biti i dobre i lose. U svakom lošem odabiru imate lekciju koju vam život šalje da bi popravili grešku i bili što više u sebi.
 Srećno !!
Mia

Izlaz iz konflikta

• Ponekad dođe do svađe između ljudi. Svađu možemo definisati kao neslaganje mišljenja, ali može biti i kompleksnija stvar. ...

• Ne kažem da sad na svaku ,,loptu'' treba vratiti ali ne treba dozvoliti da se poigravaju sa vama, uskraćuju prava ili vam govore šta treba da radite. Treba naučiti na lep i fin način da kažete da ga ne uvredite ali da mu ,,začepite usta''. Nemojte da izdajete sebe.
• Ima onih koji će početi da vređaju, ali to je loše za njih jer time samo pokazuju njihovu slabost, da se u tom trenutku užasno osećaju i da im treba neka ,,krpa'' na koju će se isprazniti. Ne dozvolite da im budete krpa.
• Jedna rečenica je dovoljna da kažete njome sve. Ali da biste vi mogli da odgovorite kako hoćete a da usput budete mirni treba da budete TU. Um je tu beskoristan i može jedino da odmogne. Udah, izdah i obratite pažnju na čula. To je najbolje što možete uraditi u trenutku kad vam preti neka neprijatnost. Jer kad se usresredite na slušanje (Pr.) nemoguće je da imate misli. Probajte i sami i uverite se.
• Dovoljno je da kažete samo : 

          '' Sve što mi misliš neka je tebi,

            sve što ti mislim neka je meni. ''

Takvom rečenicom ste vi ti koji određujete ritam igre i tu samo stavljate tačku jer posle te rečenice ništa što vam kaže neće imati smisla.
( Mogu se samo zahvaliti mojoj MAJCI što je na mene prenela ovo znanje. Hvala mami koja me je naučila, i još me uči, o životu i ljubavi  )
MIA 

Svetogorski dani i noći

Jesi li nevidljivom sličan? Srodan bićima što se vide samo u duhu? Ili te gospodar svemira poznaje po telu od kojeg si sazdan? Da li si predodređen znanju? Radoznao da preuzmeš sve što se prenosi njegovim velikim dlanom. Ali dlan se pokreće jednom malom rukom.
                                                                       * * * 
Imena su ti mnoga i dobra. I samo ime je već tvoje seme. Ime koje te ima i koje ti imaš. Svi kažu ime. Ne nadevaj mi imena. Zato što već imam ime. I govorim u ime. I radim u ime. I kao što moje ime nije samo moje tako ni tvoje ime nije samo tvoje, nego je razdeljeno u sveopštost i nalazi se u svakom slovu. I slovljenju. I oslovljavanju. Eto nas sa tobom u imenu.
                                                                        * * *  
Ne kažem da sam te odgonetnuo. Ali nisam ni tvoje ime odrurnuo u nemogućnost. Volim da govorim, jer te pominjem. I da ćutim jer o tebi ćutim. I sve obrnuto, istinito je. Kad govorim, o tebi ćutim, i kada ćutim, zajedno s tobom ćutim. Moje kratko ćutanje deo je tvog velikog ćutanja, i zbivanja koje se u ćutnji obnavlja.
Miodrag Pavlović  

♥ Život Ljubavi ♥

Živela je jednom davno devojka koja se zvala Ljubav. Iako joj roditelji nisu bili kralj i kraljica nju su svi voleli, a naročito kralj te zemlje Veroslav. Imala je sestru Sreću, tad su njih dve imale 17 godina. Pošto on nije imao naslednika održao je popis mladih devojaka koje bi mogle da vode carstvo kad on umre. Nadao se da će se i Ljubav prijaviti i molio se da ona pobedi. Tako je i bilo, Ljubav je pobedila. Ali na nesreću učestvovala je i Sreća, koja je postala ljubomorna jer ona nije pobedila ...

Prolazile su nedelje i meseci a planovi koje je kuvala Zavist su svaki put propadali pored tolike ljubavi koju je u sebi nosila Ljubav. Počela je da se oseća usamljeno i počelo je da joj nedostaje ona stara Sreća koja je bila pre. Želela je da zadobije poverenje građana i da pokaže da je i ona dobra kao i njena sestra Ljubav, ali joj to nije pošlo za rukom jer su svi mislili da je to još jedan zao plan kako bi svrgla Ljubav sa prestola. Na kraju joj niko nije dao šansu. I konačno posle toliko truda krenula je da odustaje sve dok jednog suncanog
dana, Zavist nije odlučila da zamoli sestru da joj pomogne. Ljubav nije ocekivala da ce joj se sestra izvinjavati. Zavist je rekla ”: Žašto mene niko ne voli ”? Na to joj je rekla Ljubav ” Naprotiv, svi te volimo, ali kao Sreću a ne kao Zavist.” Zavist je molila Ljubav da joj pokaže kako da postane ono što jeste, Sreća. Idućeg dana je počela prva lekcija :

• LEKCIJA 1  ♥

•  Da bi te cenili ponašaj se prirodno i pokazuj emocije

•  Ako ti u početku ne ide ne odustaj, budi istrajna. 

•  Ako ti je put zakrčen ne idi oko njega neko ga raskrči !

U početku Zavist nije razumela 3. zadatak... Jednom su se srele u bašti pa joj je Ljubav, na miran način objasnila šta je time htela da joj kaže.,, Ako imaš problem, ne dopusti da postaje sve veći nego ga reši na start-u. Život je vaša reka a svaki problem jedan balvan, a ako ga ne sklonite na vreme nabacuju se novi i novi a onda se napravi brana i zaustavi vašu reku...''

Kad je Zavist shvatila treći zadatak odlučila je da se popravi... Prošao je jedan mesec i Zavsist je povratila svoje staro ime. Kraljica Ljubav se venčala. Pošto je Ljubav bila prezauzeta oko muža, Sreća se osećala zapostavljeno. Da ne bi napravila opet grešku Sreća je odlučila da priča sa svojom sestrom.,, Zašto svi oko mene imaju sreću a ja je nemam a još se zovem Sreća?'' ,,Ti imaš onoliko sreće koliko je prizoveš I iskreiraš, to nema nikakve veze sa tvojim imenom. Mama ti ga je dala jer si ti  njena sreća'' rekla je kraljica. 

• LEKSIJA 2 ♥

•  Ako je neko u tvom prisustvu  srećan, ne treba biti ljut jer ti nemaš sreću. Već je imaš, ako toj osobi priđeš i raduješ se sa njom.

 Uspela je da Sreći objasni i na veliko iznenađenje, sve je razumela! Nije prošlo ni dve nedelje a Sreća se znatno poboljšala, u svakom smislu. ... Prošlo je dosta godina od kad se Sreća popravila, sada vlada jednim delom kreljevstva, ima muža i svoju porodicu. Svi  žive u ljubavi i sreći. Sreća ima ćerku Mir-u, a Ljubav  Smeh.
Mia

Put oko sebe

Rat koji se dešavao u meni sprečavao je da brodić ljubavi pristane u luku u kojoj je već dugo bio očekivan. Toj luci je bila potrebna svetlost ali brod ne bi nikad stigao u luku I osvetlio mi život da nije bilo jedne vile koja se pojavila kao najmisterioznija  svetlost. Pogurala je mene  i moj brodić.. Bila je vrlo tajanstvena, Čudna i znala je svaki delić mog života…Priče koje mi je govorila o ljubavi i o njenoj vaznosti su bile magične, ispunjene iskricama nežnosti i svetlucavim mrvicama koje su donosile mom umu jasnu sliku svakog predela o kojoj mi je ta moćna vila  pricala. Ali u jednoj od tih priča se izgubila I morala sam je naći.. Tražila sam je svuda, u snovima, u masti  i u svakoj knjizi. Ali  od nje nije bilo nikakvog traga. Onda su mi sve priče postajale  iste i ni jedna mi nije bila lepa bez moje vile. Ne znadoh gde više da je tražim pocela sam odustajati.  Vreme je brzo prolazilo i ja sam je polako zaboravljala. Ali jedne noći kad je bio prelaz izmedju zime u proleće u moj se san nečujno uplela svetlost, koju sam pratila kroz ceo bajkoviti svet I na kraju me je odvela u šumu. Odjednom sam  primetila da sam u zemlji o kojoj mi je vila uvek pričala, bila sam u Srcanoj zemlji. Sve je izgledalo stvarno I tako očaravajuće.. Boje su bile drečave, sve je bilo srcano, ljudi u Srcanoj zemlji su živeli u ljubavi...Netaknuta priroda mi je narocito skrenula pažnju. Ogroman broj neobičnih biljaka I životinja. Jedna od mojih najvećih želja se ispunila, a to je da imam ljubimca. Dok sam tako pratila stazu prišlo mi je jedno kučence. Oci su mu bile zelene a sam po sebi licio je na medu pa sam ga tako I nazvala. Bilo je vrlo zanimljivo u Medinom društvu. Bila sam vrlo iznenadena otkrivsi da on moze da govori. On je bio vrlo pametno kučence. Naše želje I mišljenja su bile iste. Put napravljen od liciderskih srca nas je doveo do palate. Takvu palatu ne vidoh nikad, čak ni u najlepšim i naj maštovitijim bajkama koje sam cula..Meda mi je pokazivao lepote palate I bio moj vodič. Palata je bila napravljena od vatre ali ne od vatre koja te moze opeći nego, bolje rečeno, od kamena hladne vatre. Crepovi su bili od najraznovrsnijih kristala I polu-dragog kamenja. A tek prozori I vrata, pa to je bio kao slag na torti. Nikad nisam videla predmete od slatkisa a prozore su krasile zavese načinjene od oblaka koje su spojene zlatnim nitima. Ali sve to bilo je u obliku srca. Ostala sam bez daha ušavši u palatu.  Moju dobrodošlicu je samim svojim prisustvom uvećala moja draga Vila. Bila sam presrećna videvši je ponovo. Zajedno sa Medom krenula sam sa Vilom u njene odaje. Tamo smo se modirale I pravile razne kerefeke.. Ludo smo se zabavljale. Dala mi je poklon. Srebrnu ogrlicu na kojoj pise ,, LOVE “ a na nju je bio zakacen plavi Kristal u obliku srca, ali to nije sve u kutiji za poklon je bila prelepa posveta :,,Tebi koja si moj zivot ucinila carobnim, ljubav je najveca carolija a ti najveca carobnica, znam da ces znati da carolijas jer ti bas znas da volis, Volim te sada, uvek, I kad budes mislila da ne, I tada I zauvek, ma I dan vise.” Pročitavši to zaplakala sam i čvrsto zagrlila vilu, ali odjednom je upitah :,, Ti si meni dala ovako lep i skup poklon , a ja tebi sta sam poklonila? Ništa..“ ,, Nije vazna materijalna vrednost poklona. Vazna je svrha  koja se postize poklanjanjem, a meni je to je tvoj osmeh. A sto se tice poklona ja sam ga od tebe vec dobila. Samo tvoje prisustvo je za mene moj najveci poklon !! Rece vila i uhvati me za ruku. Vec je kasno vreme je da podjes i nadam se da ces se opet vratiti, Ima toliko stvari koje ti zelim pokazati izrekla je vila vrlo radosnim glasom. Nisam htela da idem i to sam joj rekla. Vrlo me je iznenadilo to sto me je sa Medom poslala u ogromnu sobu i dala mi da prespavam iako sam trebala otici kuci. Mogla sam poneti koliko god hocu majica i cipela.. Ja sam se tako duboko u noc isprobavala i na kraju je vila dosla kod mene i otpevala mi uspavanku kao i savaki put kad smo se druzile, nakon toga zaspala sam cvrstim snom. Odjednom sam se trgla. Bila sam u svojoj sobi u maminom narucju. Cudno je sve to jer sam do sad ceznula za mojom Vilom a sad sam shvatila  da je u stvari ta prelepa vila moja majka. I to nije bila obicna besmislica jer kad sam se okrenula oko sebe videla sam megicne mrvice svuda oko nje i po sobi kao i one koje sam videla u srcanoj zemlji. Nisam vise nikad videla moju Vilu niti Medu ali su mi ostali u secanju. Nezno sam zagrlila mamu i nastavila da spavam.
Mia